Ponovo ja. Sada pijem kafu, duvanim i slušam Rolling Stones _ Anybody seen my baby. Još jedna radna nedelja je preda mnom i jedino želim da se opustim. Izašla bih negde, šetala kraj Dunava i piljila u susednu Rumuniju. Potreban mi je mir, ta gluva tišina koje mi nikad nije dosta. Možda izađem malo kasnije s prijateljima. Dugo ih nisam videla. Za one i ono što najviše volim nikada nemam vremena. Radim na tome da to promenim nekako. A i otputovala bih nekud.

Kuba, moj jedini san. Noći Havane, muzika, ljudi... Eeee, al ja maštam ponekad... Ali mi je stvarno potrebno da negde otputujem, guši me ovo mesto, ovi zatucani ljudi, kuća, obaveze...
I pleše mi se, odavno to nisam radila... Jbg... Kontam da ću se vratiti ovde kasnije...

Kažu mi da sam ludaaaaa.......

Eto i mene napokon. Nekako imam vremena samo vikendom da stanem i razmislim o svemu, o sebi pogotovo. Nedeljom se osećam kao na seansi kod nekog psihića koji, by the way, ne može ni sam da me provali. Stoga, blago meni sa mnom... Nema veze, kontam da tako mora. Nego, o čemu sam ono beše htela da pišem... A da, ponovo se glupiram, onako žešće :(. Što mrzim kad me uhvati takav period... Ali kontam da mi je to samo izduvni ventil. Ovako... zvaćemo ga X... Stariji je od mene mnooooogooo, barem se meni čini kao bitna razlika u godinama. Već je pokušavao, kontate već šta. Ali nisam mogla, ipak ne bih mogla da prevarim nekoga koga volim, u stvari, nekoga koga mislim da volim. Čudno, zar ne? Ni meni samoj nije jasno. I to je ono što me ubija.

X je stalno pored mene, nesebično mi se nudi, poklanja mi pažnju, nežan je, smešan, zanimljiv ali kontam da je sve to jedna jako zajebana iluzija i glupi trik. Znam da me očajnički želi.

A što se tiče onog drugog lika, onog s kojim sam u vezi... On je ja, totalno smo isti. Tako da kontam zašto me i nervira toliko. Ali on, on je moje sve. Na neki način. Ne prođe sekund a da ne razmišljam o njemu. Ali on je daleko, dele nas kilometri. Najveći zajeb je što moja osećanja ne nestaju zbog te daljine, na neki blentav način, samo su jača.

A što se tiče mene same, trenutno sedim na dve stolice. Kontam da ću propasti u sredinu. Jbg, nikada nisam znala šta želim a uvek šta NE želim. Tako se ceo život lomim. Možda sve ono što radim, radim jer nemam šta drugo.

Osećanja su mi uvek u haosu. Kao i ja sama. Odvajam sex od zaljubljenosti. Meni su to dve različite stvari koje ne idu jedna uz drugu. Ako sam zaljubljena u nekog, treba mi vremena da razmislim o svemu. Valjda ne bih da me neko povredi. A po pitanju sexa, tu niko ne mora ni da mi se svidi da bi došlo do toga.

I stoga, umalo da dođe do sexa pre neko veče. Ne sa mojim dečkom, već s nekim drugim, totalno van cele priče. Kontam da sam operisana od osećanja, nekada sam bila romantična, nežna i bla bla bla, sad... sad sam u fazonu_ povraća mi se kad čujem neku lepu reč. Ali znam razlog tome. Ništa od toga nije iskreno, zato sam i postala ovako hladna prema svemu, nije mi ni do čega stalo, ni do koga. Postavila sam na mesto moga srca santu leda. Dozvolila razumu da me uvek vodi, srce je mrtvo odavno. I to na neki čudan način, boli. Ne kontam.

Društvena sam, komunikativna, uvek s gomilom ljudi oko sebe, ali se uvek osetim tako usamljenom, kao da sam sama na svetu. Što je najgore, to je postao veliki deo mene, to da me nije briga ni za šta. Hladna sam, osećam. Ali ne želim da se menjam. Neću.

Idem da ispalim jednu cigaretu, pa se vraćam najverovatnije _ mnogo toga mi se vrzma po glavi....

Spremna sam!

Kako se danas osećam dobro! Strašno! Napokon osećam da mogu da nastavim dalje. Od večeras pa nadalje ću da užiiiiivam! Sutra odlazim da malo zjanim po okolini Kladova, nemam pojma gde ću, ali znam s kim ću:) Odvaliću se! Pustiću mozak da malo odmori, nekoliko narednih meseci:) KAKO MI JE EXTRAAAAAAAAA! Ne verujem! Definitivno ću da napravim neku glupost. Hehe... Već imam nekoga na pameti:) Hm... Videćemo za to. Odoh. Pa... Lepo ću se provesti za vikend, hvala:P

Zašto?

E ovako, nemam pojma šta mi je bilo danas te sam ono napisala. Valjda sam se osećala usamljeno. I sada se tako osećam. Ali sada ću da odem na džoging, pa ću sve to da izbacim iz sebe. Nadam se. Ne znam hoće li ovo neko nekada pročitati, imam osećaj da sve ovo kuckam nekom tamo izmišljenom prijatelju, ili još gore samoj sebi pišem. Skoro da čujem zvuke svog pritajenog ludila... Al ae, kao mogu još da poludim, nije ovo ništa. Odoh na džoging.

Još jedno nedeljno jutro. Budim se s onim istim osećajem. Osećajem potrebe.
Nežna, mekana koža pod mojim prstima, soba obasjana prvim jutarnjim zracima svetlosti. Čujem cvrkut ptica.

Fališ mi.

Ne ustaje mi se.

Želim da me dodirneš. Želim da te dodirnem.

Prevrćem se po krevetu, tražim te u polusnu... Hladno mi je. Ugrej me svojim rukama, zagrli me i ne puštaj ovog nedeljnog jutra. Hajde da ceo dan provedemo u krevetu. Nećemo se javljati na telefone, nećemo jesti, piti, nećemo uključivati TV, povlačiti zavese...
Bićemo sami. Ti i ja.

Mada, mogao bi da nam spremiš kafu i da je zajedno popijemo u krevetu. Hoćeš?
Ali prvo... Prvo me poljubi. Provuci prste kroz moju kosu i čvrsto me privuci k sebi.
Želim da osetim otkucaje tvog srca, i tvoju kožu na mojoj. Kasnije ćemo popiti kafu.
Najpre, pusti neku laganu muziku. Pusti Tori Amos, znaš koliko volim da je slušam.

Vodi ljubav sa mnom, želim te. Tvoje usne na mojoj koži. To je jedino što želim ovog nedeljnog jutra.
Ti i ja. Danas. Sutra. Prekosutra. Uvek. Zauvek.

Umesto toga, probudila sam se sama. Isto kao i prošle nedelje.
Nema te kraj mene, to je sve što znam.

Još jedan buđav dan. Pije mi se kafa.