Kažu mi da sam ludaaaaa.......

Eto i mene napokon. Nekako imam vremena samo vikendom da stanem i razmislim o svemu, o sebi pogotovo. Nedeljom se osećam kao na seansi kod nekog psihića koji, by the way, ne može ni sam da me provali. Stoga, blago meni sa mnom... Nema veze, kontam da tako mora. Nego, o čemu sam ono beše htela da pišem... A da, ponovo se glupiram, onako žešće :(. Što mrzim kad me uhvati takav period... Ali kontam da mi je to samo izduvni ventil. Ovako... zvaćemo ga X... Stariji je od mene mnooooogooo, barem se meni čini kao bitna razlika u godinama. Već je pokušavao, kontate već šta. Ali nisam mogla, ipak ne bih mogla da prevarim nekoga koga volim, u stvari, nekoga koga mislim da volim. Čudno, zar ne? Ni meni samoj nije jasno. I to je ono što me ubija.

X je stalno pored mene, nesebično mi se nudi, poklanja mi pažnju, nežan je, smešan, zanimljiv ali kontam da je sve to jedna jako zajebana iluzija i glupi trik. Znam da me očajnički želi.

A što se tiče onog drugog lika, onog s kojim sam u vezi... On je ja, totalno smo isti. Tako da kontam zašto me i nervira toliko. Ali on, on je moje sve. Na neki način. Ne prođe sekund a da ne razmišljam o njemu. Ali on je daleko, dele nas kilometri. Najveći zajeb je što moja osećanja ne nestaju zbog te daljine, na neki blentav način, samo su jača.

A što se tiče mene same, trenutno sedim na dve stolice. Kontam da ću propasti u sredinu. Jbg, nikada nisam znala šta želim a uvek šta NE želim. Tako se ceo život lomim. Možda sve ono što radim, radim jer nemam šta drugo.

Osećanja su mi uvek u haosu. Kao i ja sama. Odvajam sex od zaljubljenosti. Meni su to dve različite stvari koje ne idu jedna uz drugu. Ako sam zaljubljena u nekog, treba mi vremena da razmislim o svemu. Valjda ne bih da me neko povredi. A po pitanju sexa, tu niko ne mora ni da mi se svidi da bi došlo do toga.

I stoga, umalo da dođe do sexa pre neko veče. Ne sa mojim dečkom, već s nekim drugim, totalno van cele priče. Kontam da sam operisana od osećanja, nekada sam bila romantična, nežna i bla bla bla, sad... sad sam u fazonu_ povraća mi se kad čujem neku lepu reč. Ali znam razlog tome. Ništa od toga nije iskreno, zato sam i postala ovako hladna prema svemu, nije mi ni do čega stalo, ni do koga. Postavila sam na mesto moga srca santu leda. Dozvolila razumu da me uvek vodi, srce je mrtvo odavno. I to na neki čudan način, boli. Ne kontam.

Društvena sam, komunikativna, uvek s gomilom ljudi oko sebe, ali se uvek osetim tako usamljenom, kao da sam sama na svetu. Što je najgore, to je postao veliki deo mene, to da me nije briga ni za šta. Hladna sam, osećam. Ali ne želim da se menjam. Neću.

Idem da ispalim jednu cigaretu, pa se vraćam najverovatnije _ mnogo toga mi se vrzma po glavi....